• /
      BEOGRAD - Zakon o ozakonjenju bespravnih objekata, koji je pre dva dana usvojen u skupštini, omogućiće jeftiniju i jednostavniju legalizaciju, a stručnjaci kažu da se taj zakon razlikuje od prethodnih po tome što će država sprovoditi taj proces.

      "Mislim da je ovaj zakon (koji je skupština usvojila 20. novembra) daleko ispred ranijih rešenja zato što se radi o javnom intresu, jer je država legalizaciju postavila kao pitanje od javnog interesa i samim tim pitanje naknade za uređenje zemljišta postaje irelevantno", rekao je predsednik Upravnog odbora Klastera nekretnina Nenad Đorđević.

      On je kazao Tanjugu da je to ranije bio problem, pa je Ustavni sud u više navrata utvrđivao da se zbog umanjene naknade kod legalizacije građani stavljaju u nepovoljniji položaj - oni koji su gradili po zakonu.

      Kako navodi, država je tako priznala da je nelegalna gradnja njena krivica i, što je i logično, odrekla se naknade za uređenje odnosno preuzela troškove izgradnje infrastrukture u područjima gde je nelegalno građeno.

      "Jer, da je država htela da spreči nelegalnu gradnju ona bi te objekte rušila blagovremeno, ne bi dozvolila da se desi ovo što sada imamo", rekao je Đorđević.

      Đorđević, koji je i stručnjak za nekretnine, ističe da ozakonjenje predviđa jako male troškove i tehničku dokumentaciju koja je manjeg obima nego ranije.

      "Sada, objekat neće legalizovati samo onaj ko to stvarno ne želi i čiji je objekat izgrađen u zonama gde zakon ne dozvoljava legalizaciju", rekao je Đorđević.

      Mislimo da je dobro da se jednom preseče i da više nema nelegalnih objekata bila je dobra ideja i pre 20 godina kada je donet prvi zakon, ali su rešenja zakonska bila loša zato što su, kako kaže, od nelegalnih graditelja imali očekivanja da ispune skoro sve uslove kao i oni koji su gradili legalno.

      "Sa jedne strane, to je ispravno, jer nije pošteno da onaj koji nelegalno gradi bude u povlašćenom položaju u odnosu na onog koji je legalno gradio, ali kada taj proces toliko odmakne i traje toliko dugo kao što je kod nas trajao više od 30 godina nerealno je da država očekuje da će ljudi koji su nelegalno gradili u tom periodu ispuniti svoje obaveze prema zakonu koje bi trebalo da ispune, kao i da su legalno gradili", ističe Đorđević.

      Prema njegovim rečima, usvajanje zakona će olakšati ljudima da uknjiže svoje nepokretnosti i samim tim da ih lakše stave u promet, jer sada ljudi ne žele da kupuju nepokretnosti koje nisu uknjižene i nemaju urednu vlasničku dokumentaciju.

      On je izrazio očekivanje da će legalizacija olakšati promet i da će više ljudi moći da trguje sa svojim nekretninama, od čega će i država imati koristi.

      Đorđević je naglasio da će se i ovaj zakon obesmisliti ako država ne zauzme radikalan stav da objekti koji budu građeni posle donošenja zakona budu rušeni.

      U Srbiji postoji 1,5 miliona nelegalnih objekata, a zakonon je predviđeno da taksa za objekte do 100 metara kvadratnih iznosi 5.000 dinara, do 200 kvadrata 15.000, do 300 kvadrata 20.000 dinara, a preko 300 kvadrata 50.000 dinara.

      Kada je reč o komercijalnim objektima, taksa do 500 kvadrata iznosiće 250.000 dinara, za objekte od 500 do 1.000 kvadrata 500.000 dinara, za one preko do 1.500 kvadrata milion dinara, a preko te kvadrature tri miliona dinara.

      Rušenje nezakonito izgrađenog objekta u smislu tog zakona neće se izvršavati do pravosnažno okončanog postupka ozakonjenja.

      Izvor: Tanjug.rs